U jednoj raspravi na forumu pronašla sam detalj koji me kao urednicu oduševio. Nadam se kako se naša Šveđanka neće ljutiti što je parafraziram.
Definicija putopisa prevedana sa švedskog: “Opis putovanja pored činjenica treba sadržavati i mirise mjesta na kojem si bio. Suho sasipanje činjenica nije putopis dakle. Putopis treba da je osoban. Da pisac ponudi sebe i svoju ličnost – da se ogoli do srži…”
Ove rečenice su me potaknule za novo postavljanje slika u Istanbulu: odabrala sam pored krajolika i začine, slatkiše, hranu, a toga u Istanbulu ima na svakom koraku.
Još me jedan detalj privukao, a bio je odgovor druge forumašice:
“Ne treba gledati tuđi stil pisanja. To je jako pogrešno. Kao da gledaš tuđe frizure prije odlaska frizeru, ili tuđu garderobu prije odlaska u kupovinu. Pa ljudi vrijede baš zato što imaju svoju osobnost! ”
Zanima me vaše mišljenje o gore napisanom.
