Autor: Anton
Once upon a time…
Aj prokomentiraj hranu još malo. Ti kao Dalmatinac. U čemu je razlika. Bio tamo 10 mjeseci pa me baš zanima u čemu je po tebi razlika.
Ovo oni jedu najčešće. To je činjenica. Meni to nije hrana. Kao Dalmatincu, pogotovo. Mislim da mi imamo jedan jedini McDonalds. U Splitu. Koji na žalost dobro radi. Ali je još uvijek jedini.
Hrana mi je jako bitna. Volim jesti. I jedem. Gustam probat nešto novo. Mislim da je malo kuhinja koje nisam probao. Kao što sam napisao gore, u Americi imaš stvarno sve. Sve kuhinje svijeta. Pogotovo u velikim gradovima. Ali ono što valja košta jako, jako puno. Ne mogu si oni to priuštiti. Zato većina jede ovo poviše. Barbique je vrh. Puno je i loših kopija talijanskih restorana. Ako bih istakao nešto što je dobro od te njihove “prosječne” kuhinje, to su definitivno rebarca. Svinjska, namazana onim slatkim sosom. I pite. Ona od jabuka posebno. Vruća, s kuglom vanilije poviše.
U manjim mjestima još se nađe i jela sličnih našim sarmama, onda onog njihovog mixa s raznim povrćem. Al’ je toga sve manje i manje. Većina stvarno živi na ovim gore stvarima ili na onim polugotovim jelima izloženim u vitrinama WalMarta. Tako je lakše.
Moje iskustvo s kuhinjama svijeta je da je tipicna americka hrana medju najgorima. Porcije su ogromne i uglavnom bezukusne, buduci da je gotovo sve genetski modificirano. Nemoguce je ista jesti bez rasnih umaka i “dressinga”, koji su kemija sami po sebi. Uz sve to, stavljaju previse soli i secera i tko zna kakvih drugih kemikalija da bi ljudima poremetili osjecaj sitosti i nastavili jesti ogromne kolicine grane. Nije cudo da se vise od 50% americke populacije smatra pretilom.
Kako Anton rece, postoje i fantasticni restorani kojih se ne bi postidio ni Pariz, ali su toliko skupi da samo rijetko to mogu priustiti. Npr. steak sa dodacima kosta barem 500 kuna. Vecera za dvoje uz casu vina i desert ce vas olaksati i za 2000 kuna.