Činđi Alpabama 2
Autor: Anton
Prošlo je tih par sekundi…pa da završimo…
Mislio sam pisati i duže, al’ sam vidio da je ostalo malo slika pa ću da kratim…
Kad ekipa iz Alabame ide u Alpe onda se tamo pušta samo ovo…
Sloveniju smo prošli dolinom Soče…malo se gubili nekakvim šumicama i proplancima…
…da bi večer i noć proveli u Kranjskoj Gori…
Naredni dani bili su čista uživancija…slika imam jako malo jer smo se po cijele dane samo vozali. Dečki kažu kako su u tih par dana prošli zavoja za sto godina života u Alabami. E da…imali smo i dva dizelaša…prvi dan KLR-a, a odmah sutradan i GS-a. Kažu: “Kod nas u Amerika sve su oznake na pumpama crne.” Uz malo borbe, zagađivanja i trokiranja…brzo smo bili nazad na drumu.
Dva smo dana imali bazu u Cortini…
…te odatle obilazili Dolomite. Dobro smo jeli…pomno smo pazili na aperitive i dižestive…i tako to…
Na spuštanju s prijevoja Giau imali smo jednu neugodnu situaciju koja nam je praktički prekinula vožnju za taj dan. S Bodom i Margaretom dogovorio sam jednu žešću vožnjicu do vrha i dalje na drugu stranu, dok je Ivan vodio ekipu iz Amerike u laganom ritmu. Dečki su se već malo opustili u zavojima, Boda i Margareta pokazivali su im putanje tih par dana, pa je i vožnja postala fluidnija. Možda baš zbog toga, u jedan od brojnih lakat zavoja, Dale je ušao malo brže…lagano se pogubio…opalio po kočnicama i izletio pravo izvan iz zavoja. Ne bi to bilo toliko strašno da van zavoja nije bila provalija, a na putu mu se našao i onaj crno-bijeli znak za lakat zavoj. Sve smo pregledali nekoliko puta i još nam nije jasno koliko se morao sagnuti na rezervar da znak otkine vizir i zadnji kofer, a ne pogodi njega po leđima. Da stvar bude zanimljivija širina motora s koferima je nekih pet centimetara manja od širine stupova koji drže taj crno bijeli znak. Kirurška preciznost izlijetanja. S tim da su Dale i motor ostali na rubu provalije…
Dale se malo natukao…ali je prošao praktički bez ogrebotine…na motoru smo ispravili par stvarčica , povezali kofer…i nazad u bazu. Na rakiju i zajebanciju. Steve i Margareta ostali su bez posla ovaj put…
Sutradan smo…odmorni i spremni…spičili za Austriju kako bi se do večeri domogli Graza…
U Grazu svatko na svoju stranu…neki su obilazili moto-dućane…mi zreliji i iskusniji pivnice…
Tu večer sam dobio poruku od moje ekipe kod kuće kako lagano pucaju po šavovima, te trebaju pomoć u tehnici i ljudstvu. Ujutro sam, teškog srca, napustio ovo šaroliko društvo, te u maniri starih ironbut iskusnjara doletio doma. Dečki su nastavili za Samobor, te dan poslije za Banja Luku. Bila je to jedna odlična vožnja u još boljem društvu.
Posebno zanimljivo bilo je gledati ekipu u kafićima na vrhovima prijevoja kada skuže tko je tip na malom gs-u koji ih je oprao na putu za gore. Što se ekipe iz Alabame tiče…dečki vjerojatno dolaze i dogodine…to najbolje kazuje kako im je bilo.
Eto. Živili!