Vulkanizacija
Autor: Anton
Jutro je. Sad sam se sjetio. Mislim da smo sinoć na putu za Kukes imali odličnu cestu…nije nam bilo mrsko malo se razluftati asfaltom. Ako dobro pamtim.
U gradu smo blaga atrakcija…moji rodjaci znaju sve o motorima…
Krenuli smo terenom za Tiranu…preko sedam gora i sedam planina…i bilo je…
Na prvoj planini marenda…
Mali je namjerno skratio prst kako više ne bi morao raditi kako chef…mogao je samo pitati…pa tolerantni smo…
Krenula i kiša…*ebemu maloga miša…ko je šiša…mi i dalje guštamo…
PuNpavali smo povremeno…s prekidima…
Rodjak, Drug i Gospodin…
Pukla prednja. Vlasnik iste naš je dežurni liječnik sa slika kat poviše..nije mogao vjerovati. Puče guma? Ma nema šanse?
Izvulkanizirali smo to i usput bacili još jedan pustolovno gospodski fotosešn…
Trening koncentracije. Koje su najbolje gume za mokru jelovinu?
Na mostiću tražin sriću…
I Mali za kraj mostogradnje…
Put nas je dalje vodio čudnovato fotogeničnim krajevima…
Photo by Dr.F….
Nitko nije ponio društvene igre, pa smo se u pauzama snalazili. Domino.
I tako…
…krenemo mi dalje…kad najednom…iznebuha…(ne, nije leteći tanjur, šta se tresete!)…pukne guma.
Ništa zato…izvulkaniziramo mi to brzinski…krenemo dalje…kad odjednom…iznenada…(nije ni sad leteći tanjur, odakle vam te gluposti?)…puče guma.
Malo tanji s unutrašnjima, odvulkaniziramo mi to, pa krenemo dalje.
Krenemo mi tako…laganini…kad najedanput…ne baš iznebuha…pukne guma. Neš ti…navulkaniziramo mi to brzinski, ali pri pumpavanju, pazite, ne puNpavanju, nego pri pumpavanju iste…puče ona opet.
Guma ko guma…skineš, staviš novu ako imaš, krpaš ako nemaš, i tako. Klasika. Mali preuzme motor od Darija, jer je najlakši u timu. Hm…nije mene briga…ali Dario bez da bušiš gume mogao si pitati Malog za đir na velikom. Dao bi Mali ili bi ga prebili.
Naši rodjaci su obavili kućne poslove i promatrali vulkanizaciju…te u određenim momentima zdušno pomagali. Prazniti bocu šljive.
Djeca su bila očarana našim umijećima…
Dečki su, samo na trenutke, izlazili iz ormara…
Popodne je odluka pala izaći na drum….a do njega kilometri terena. I kuća Bake Milke. Velike Dame…
Nakon nekog vremena…nipošto iznenada…pukne guma. Pa šta? Skineš…pokrpiš…vratiš…naučiš usput rodjake jedinu istinu…i vječnu mantru…
Odeš tako dalje…i pazi sad…prazna guma. Gle čuda! Porediš to malo i usput proširiš vidike novim rodjacima i maloj gospodi…
Pa kaže…
Nastaviš po planu…kad odjednom…iznenada…(ne, nije nama ništa puklo, šta se naslađujete odmah), Barbi pukne guma. Stanemo…probamo…ne ide. Žao nam je Barba…
Izašli smo na asfalt…odlično…vozimo mi tako cestom…kad tamo…potpuno očekivano…prazna guma. Složimo mi to nazad…popijemo sestru Rakiju…prebacimo torbe na moj motor…i…dođemo u Tiranu. Da, da, došli mi u Tiranu. Šta je? Mislili ste da će se nama stalno gume probijat?
U_Tirani noć. Dočekao nas rodjak na GS-u, veeeeliki gospodin, jedan od organizatora Rally Albania. Našao nam smještaj u odličnom hostelu, kupio nam hrpu zračnica i odveo na večeru. Svaka mu dala. E da, večera…roštilj janjeći, za promjenu.
U sobi do naše spavala je mlada dama u naočalama…mirisi muškosti i višednevnog porn endura prošarali su zrak hostela. Promptno je zatražila premještaj.
Ujutro smo, prije doručka, malo poradili na gumama. Poželi se čovjek…
Tu smo se lagano poodvajali…AnteK, Dario Shadow i ja na jednu stranu, Purgeraj na drugu…
U Nikšiću smo se opet izodvajali…mene put bacio na Trebinje…i redom dalje. Za ostale ne znam…nikad ih više nisam vidio.
Ovo je moja priča s puNpavanja Albanijom. Inače ne putujem sa svakim. Posebno ne u grupama. Ovaj put je iznimka…putovao sam s Velikom gospodom i rodjacima…
Živjeli!