“U Indokini postoje doslovce stotine vrsta voća, neke autohtone, dok su neke donesene iz drugih krajeva svijeta. Pored nama poznatih banana, ananasa, kokosa, manga, mandarina, papaje, raznih dinja i lubenica, tamo se mogu vidjeti i vrste koje ćemo rijetko ili nikako vidjeti na našim policama, pa ćemo se njima pozabaviti u ovom serijalu.
Zadaća se pokazala znatno težom nego sam mogao zamisliti. Krenimo od imena. Nakon što vam ga prodavači ponove nekoliko puta, saznat ćete da se neka voćka izgovara približno kao “makham thet”. Divota, i što sad s time? Tako sam instalirao Thai tipkovnicu na svom prepametnom telefonu, pa bi oni ukucali lokalni naziv: มะขามเทศ. S time odem na Wikipediu, nađem članak i prevedem na engleski. Sve linkove možete naći u tekstu ako vas zanimaju detalji. Ako znate naše nazive, slobodno nam javite…”
Uvod urednice
U Dubrovniku postoji poslovica – “Popeti se na čičimak 🙂 “ isto što i “Kad na vrbi grožđe rodi”. Pitate se kakve veze ovo ima s tekstom? E, pa objasnit ću – Sam je neko vrijeme živio u Tajlandu i Kambodži. Pričao mi je o neobičnoj hrani, ljudima, ali su me najviše privukle slike voća koje je tamo jeo. Naime, redovito mi ih je slao. Dobijem tako : žutu lubenicu, pa kinesku trešnju, pitaju, karambolu, tamarind, ali samo slike. Među njima i čičimak (žižulu) 🙂 Konačno nešto dostižno i uzgaja se kod nas. Ostalo su uglavnom preosjetljive vrste koje se rijetko mogu transportirati. Zamolila sam da mi opiše kakve su za jesti. Onda se rodila ideja da o tome piše za Putopise. Kako se broj biljki naglo povećao, odlučili smo pisati u nastavcima. Nadam se da će vas ova novina na portalu zainteresirati i kad sljedeći put uđete u trgovinske centre, nećete biti toliko iznenađeni kad vidite neko egzotično voće. Autor članka nam je osim slika dao upute kako se jede (naučili ga lokalci) i objasnio kakav mu je okus.
Pa krenite s čitanjem ljubitelji zdrave prehrane, jer ovakav zajednički opis ne postoji nigdje drugo – >
Voće za koje možda nikad niste čuli
