Artur je bio pratitelj naše grupe po Albaniji. Njegovi vicevi i dosjetke su nas zabavljale cijelim putem. Pričao nam je kako oni nemaju Muju i Hasu, ni viceve tipa Amerikanac, Rus, Albanac. Oni su samo Albanac 1, Albanac 2, svi su smiješni kao Mr. Bean.
Drugi dan je počeo jutarnjom kavom i ćumuranjem s njim. Mislim kako je, iako se bavi turističkim poslom, u duši matematičar 🙂 Stalno je spominjao plus i minus, a, b, c … Mi smo ga na kraju počeli imitirati.
Taj dan smo imali veoma intenzivan program: Drač, Tiranu i Kruje. Kruje je tako poseban da ga ostavljam za treći nastavak.
“Nakon odjave iz hotela – razgled Drač. Spada u 4 albanska lučka grada, on je najveći. Prema vodiču, ima 300 000 stanovnika. Gradi se, gradi… Išli smo obići amfiteatar i lavlja vrata. Nije se moglo ući i nisam imala predstavu koliki je, dok se nismo popeli na vidikovac. Iskopavanja besplatno ljeti rade studenti arheologije iz Velike Britanije.
Pred vidikovcem – hotelom se nalazi brončani tip gitariste, koji sjedi na klupi; svi su poželjeli slikati se s njim. Je li možda Bob Geldof u pitanju? Nismo sigurni.
Onda usred grada bunker. Čitala sam da su ozloglašeni bunkeri poslije imali praktičniju ulogu – tu su se nalazili zaljubljeni. Meni nimalo romantično ? , ali nekome je bunker avantura…
U_vrijeme Hodže bilo je nezaposleno 72% ljudi, a danas 20%. Albaniju nije zahvatila recesija? Prosječna plaća im je oko 300€, s tim da im je hrana jeftina, ali je gorivo jako skupo.
Pita vozač gdje će oprati autobus, a Artur se nasmija – besplatno – lokve na cesti. Tako se mi vozimo u blatnjavom autobusu !
A sad pročitajte:
