Uplovit ćemo s Kapetanom u Novu godinu. Znate li koliko je potrebno dana plovidbe od Tajlanda pa do Čilea? Jesu li se Kapetan i njegova posada uspjeli iskrcati na Uskršnje otoke? Što se dogodi kad se neki pomorac jako, jako razboli? Koga se zove u pomoć? Nakon iskrcavanja u Čileu i pedale upali su u pravu pustolovinu. Toliko sam se uživjela čitajući da sam već zamislila likove u pravoj, pravcatoj makljaži. Već sam pomislila: “Joj, završit će u zatvoru!” Da li je bilo tako?
Nakon svih doživljaja su se otisnuli prema Australiji gdje će dočekati Novu godinu, jedući odojak, jagode, tropsko voće i sarmu.
“Nakon ukrcaja u Tajlandu partili smo za Čile preko Pacifika vozeći ekonomskom brzinom, jer nas je u Čileu čekalo 7 dana sidra, pa nije bilo razloga za žurbu. Od pilota do pilota trajalo je punih i dugih 37 dana, plus jedan dodatni, pošto smo prešli datumsku granicu, ali se taj dan nigdje ne piše.
Po putu sam htio fermati na jednom od bezbrojnih školja u Pacifiku i iskrcati Nenota i pet-šest članova posade kako bi zabili našu Mitsui zastavu na vrh školja, u stilu Amerikanaca prilikom iskrcavanja na Iwo Jimu. Međutim, to mi je propalo jer nam London nije odobrio stajanje i sitne poslove u makini. Ionako nas je čekalo sidro u Čileu. Povukao sam rotu između nekoliko malih školja, ali je bilo teško naći ijedan nenaseljen. Ne bi baš bilo zgodno da nas dočekaju kakve vlasti i uniformirane osobe. Čovjek ne bi vjerovao da su i mali školji od 2-3 milje dužine nastanjeni sa po 400-500 ljudi…”
